Zapustene stranice starog dnevnika

10.03.2014.

Ne možeš da znaš dok ne probaš

Tačno tako. Da mi je neko prije par godina rekao da ću imati aferu, ljubavnika, rekla bih mu da je lud. A da mi je rekao da će mi takva vrsta odnosa odgovarati, rekla bih mu da je totalno lud.

No sve moje propale veze imaju jedan te isti razlog koji se zove moja emotivna nestabilnost. Prijateljica bi tome dodala i to što biram muškarce koji su poprilične šifre. A najbolji prijatelj je rekao da je to sasvim normalno, ljubazno me zamolio da se osvrnem oko sebe i uočim da se družim sa čudacima, da sam i ja čudak i da jednostavno mogu funkcionisati samo sa nekim takvim.

 A on jeste. Rodrigo je takav. Čudan smo mi sklop. Toliko se dugo viđamo a tek prošle sedmice smo uvidjeli koliko malo jedno o drugome znamo a tako dobro funkcionišemo. Pažnja: naša " veza bez obaveze" nije klasična koja uključuje sex, zapravo sexa nema! Samo izlasci, duge šetnje, još duži razgovori, poneki strasni poljubac u prolazu i to je to. S vremena na vreme :)

Elem, naše teme uglavnom se svode na neku vrstu debate između dvije osobe sa različitim stavovima povodom nekih historijskih, aktuelnih i drugih dešavanja. Vode se nadugo i naširoko rasprave o uticaju navika, emocija, morala i običaja na fomiranje ličnosti. Rasprave o pogledima na budućnost. To su naše teme koje se protežu kroz pet, šest sati. Sve se to poprilično lijepo i zalije sa nekim dobrim pićem. No ovaj put, nisam naručivala piće. Naručivala sam hrabrost. " Da li se možeš zamisliti sa mnom?" " Da, mogu, ali ja idem, znaš i sama" " Samo pitam, željela sam da znam. Znaš i sam da trenutno nisam ni ja za veze, ali mislim da bih i ja mogla sa tobom da se zamislim" " Pa hajmo nešto između?" " Šta je između ovoga što imamo i veze? " " Jednom sedmično da se viđamo, redovno" " Dogovoreno "

Rodrigo je nešto novo u mom životu. Nešto što je ušlo spontano i zadržalo se krajnje neočekivano. Dva ludaka. Ja emotivno nestabilna, on koji konačno traži i gradi sebe. Oboje nesigurni po pitanju veze. Čak i mislim, zapravo sam sigurna da bi mi veza zeznula ovo što imamo. Znam sebe, sve mi dojadi. Ne bih imala ovakve emocije, ovakav osjećaj privrežnosti da smo u vezi. Uzimala bih ga zdravo za gotovo. Sada, uživam u svakom momentu. Dodiru, poljupcu. Svakom pogledu, smiješku. I sviđa mi se, sviđa mi se kako priča sa mnom, kako me gleda i kako me ljubi. Ali da odnos prenesem na neku veću stepenicu, da mu se skroz predam, i dušom i tijelom. Nisam spremna, nisam sposobna da dijelim posteljinu sa nekim ko nije moj, čitav! Taj odnos može doći na red, samo i ako, ovo nešto izraste u nešto više. A Njemačka će test biti. Nas, i da li uopšte postojimo mi?

Ovo je nešto što sam željela da i probam, na kraju krajeva.
Da vidim , da upoznam i tu vrstu odnosa.
Možda baš na ovaj način shvatim šta mi treba, šta želim.
Zapravo ja testiram svoje emocije, istražujem neku drugu stranu svoje ličnosti.
On nije pokusni kunić jer želim ga kraj sebe, lijepo mi je sa njim.
I puno mi je ljepši ovaj način na koji se upoznajemo. Mi upoznajemo jedno drugo onakvim kakvi jesmo i ne stvaramo slike jedno o drugom na osnovu onoga šta ko kaže i šta on/ja kažemo.
I vjerujte, sigurna sam, da se na ovaj način potpuno može netko upoznati.

Čovjeku ako daš slobodu, tek tada vidiš kakav je, kakve su mu granice, ko je on i šta hoće.
Ja hoću tebe, na ovakav način. Ni više a ni manje no što te sada imam.

10.03.2014.

Postovi

Strašno me iritira ovaj sigurnosni kod kada pišem postove.
Jednostavno, nekada neće, nekada hoće. Nekada vidim šta piše. Nekada ne!

Kojeg klinca je to uopšte uvedeno?

Od danas počinjem da učim.
Završiti ću ovaj fakultet ali idalje neću shvatiti zbog čega učimo historijski razvoj svake grane prava?
Znači, jedva čekam, zapravo živim za dan kada će me u sudnici, tužitelj ili sudija pitati " Molim Vas recite mi gdje se kazna lišenja slobode prvo primjenjivala i kako je nastala?"

To je ono što karakteriše naše obrazovanje. Obrazovni sistem će izbaciti masu teoretičara prava što je jako pogrešno i žalosno.
Znam toliko dobrih, uspješnih, jakih studenata koji evo nakon ovog semestra će ipak zastati i upitati se šta oni znaju?

Npr ja prošle sedmice, dobijem ponudu da napišem, kako je vlasnik jednog privrednog društva tražio "ponudu za uspostavljanje poslovne saradnje". I fino ja njemu objasnim značaj ponude, da ako druga strana prihvati da dolazi do zaključenja ugovora te da on mora ispoštovati sve što je napisano u ponudi itd itd. Kaže on meni, neću to, ja bih nešto nakon čega će oni pristupiti u pregovore sa nama. I ja NE ZNAM ŠTA JE TO!

Počnem guglati i dođem do rješenja: PISMO NAMJERE ZA USPOSTAVLJANJE POSLOVNE SARADNJE. Nikad na fakultetu nismo to ni spomenuli a kamoli učili ili radili. Ali bitno je da su oni nas prali na ruke sa ugovorom o međunarodnoj prodaji robi, o nekakvim konvencijama iz oblasti patenta i žiga, oznaka geografskog porijekla, historijskim razvojem svake grane prava i masom sličnih nepotrebnih gluposti!

Helem, istražim ja to, sastavim i super prođe.
Ponosna sam na sebe.
:D


25.02.2014.

S brda, s dola

Pisanje nakon tri godine.
Bože, kakvih sve gluposti ima na ovom mom blogu.

Smijeh i smijeh.
Ne bih komentarisala, sve što piše je moje ili je bilo moje, dio neke moje ličnosti, nekada, možda i sada ali još uvijek ne znam.

Približava se kraj mog studiranja. Jako uspiješnog. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Danas sam se onesvijestila po drugi put u životu. U kombiju i to Grasovom, dužine nekih 7metara i širine neka 3 metra u koji se uguralo nekih 30tak duša, pretežno penzionera. A penzioneri ko penzioneri, da ih je 2x više tražili bi da se zatvore svi prozori, da ih propuh ne "ubije". Neka od starih bosanskih mudrosti, izrečena nekada, danas se prenosi.
No hajde, isti ti su mi pomogli, jer slijedećeg čega se sjećam je da sjedim i da me umivaju.
Čitav dan boli glava. Tijelo kao da nije moje. Tegoba. Sutra će biti bolje.

Još jedan dan odmora mi ističe. Ne znam da se odmaram. Kada imam obaveza, imam hiljadu ideja šta bih radila kada ne bih morala da trčim za rokovima i da ih poštujem. Sada, ništa više od neke dobre kupke, pedikure, manikure i knjige mi ne pada na pamet.
A i nisam sa parama da bih mogla negdje otputovati.

Nadam se poslu kad završim fax, kao i većina omladine.
Ne nadam se poslu zbog svog prosjeka koji me označava kao studenta generacije niti zbog svih svojih kvaliteta koje posjedujem već jednostavno jer vjerujem da sam jebeno srećna i da ću biti.
Valjda je to ono što je bilo ključ dosadašnjeg uspjeha pa se nadam da će idalje biti.

Emotivno devastirana. Prazna.
Popuniti će se i ta praznina s vremenom.
Amin.

Ukrajnina je zajebala Bosnu sa ovim protestima. Valjda jer joj na leđima sjedi Rusija. Opaka situacija. Ali CNN i američki mediji su mi smiješni.
EU još više.
Dajte, ne šaljite mi te poruke mira kada iza toga stoji nešto drugo: Ukrajina uzmi naš kredit, mi ćemo te progutati, pardon, progurati.

Sutra odoh u čitaonu Bošnjačkog Instituta, čitati knjige, članke. Ne znam ni sama. Ali ni na odmoru ne mogu bez knjige. Valjda u krv se uvuklo sve to.

04.11.2011.

Nisi došao

I naravno nisi imao muda da se pojaviš.
Nisi bio dovoljan hrabar da dođeš.
Možda jer nisi znao kako ćeš da se ponašaš, šta ćeš osjetiti i kako ću ja reagovati.
Jedan dio mene je molio i da ne dođeš a drugi proklinjao svaku sekundu koju sam provela sinoć čekajući te i izvirujući ka masi svaki put kada neko zakorači u klub.
Svake face se sjećam od sinoć, naročito onih koje su me u datom momentu podsjećale na tebe.
I stezala sam zube, cvokotala na svaku pjesmu koja me podsjeća na tebe ne želeći je otpjevati.
Ne želeći pustiti glasa.
Bila sam slika bez ikakvog tona, opijena lošim alkoholom i nestabilna na previsokim štiklama.

Ali neka te...
Rekoše mi danas da zvaćeš.
Mrzim dio sebe što će biti tu kada budeš zvao, što će te strpljivo slušati i moliti Boga da nikada ne završiš i da zauvijek ostaneš tu gdje budeš stao, ispred mene sa glupavim osmijehom i očima punim ljubavi.


Pa ti nisi svjestan da sam ja spremna zbog tebe preći preko 5X TEŽIH PAKLOVA NO ŠTO SAM DOSADA PRELAZILA I DA JE MOJA LJUBAV...BESMRTNA

03.11.2011.

Večeras

Pa ti si pravi konj :)
Ali se iskreno radujem što ću te vidjeti večeras.
I što si odlučio doći, eto onako...da me vidiš :)

Prošlo je tačno mjesec dana kako se nismo ni čuli ni vidjeli.
Zatim si počeo da iskazuješ drskost na mom profilu lajkajući svaki drugi post koji ja stavim, čak si lajkao i glupi status koji sam tebi napisala jer sam se iznervirala što mi se ne javljaš, što me ne tražiš i što sam se počela osjećati beznačajno u tvom životu a znam da sam ti značila.
Ti muškarac, ma ti si veća žena nego ja!
Hvala na drskosti i smjelosti da lajkaš to i potvrdiš mi da ti falim kao i ti meni.
Zato mi lajkaš pjesmu koja bukvalno pjeva, opisuje mene.
A zatim stavljaš attend na događaj koji sam ja share na fb, koji sam potencirala i koji sam ja davno stavila attend.
Šta je bilo?
Stisnuo si muda da dođeš večeras, zapravo to će tek noć da pokaže.
Stisnuo si muda da klikneš attend na dešavanje koje organizuje jedna od mojih najboljih prijateljica i znaš da ću biti tu.
Eh ljubavi moja, isto sam ja prošle godine za tebe radila.
Išla tamo gdje sam mislila da ću te vidjeti.

Šta li će mi ova noć donijet a šta odnijet?
Jutro će pokvariti sve, to je sigurno :)


Stariji postovi

Zapustene stranice starog dnevnika